самопроглашен
Serbo-Croatian
Etymology
From самопроглаше́ње.
Pronunciation
- IPA(key): /samoprǒɡlaːʃen/
- Hyphenation: са‧мо‧про‧гла‧шен
Adjective
самопро̀гла̄шен (definite самопро̀гла̄шенӣ, Latin spelling samopròglāšen)
Declension
indefinite forms
| singular | masculine | feminine | neuter | |
|---|---|---|---|---|
| nominative | самопроглашен | самопроглашена | самопроглашено | |
| genitive | самопроглашена | самопроглашене | самопроглашена | |
| dative | самопроглашену | самопроглашеној | самопроглашену | |
| accusative | inanimate animate |
самопроглашен самопроглашена |
самопроглашену | самопроглашено |
| vocative | самопроглашен | самопроглашена | самопроглашено | |
| locative | самопроглашену | самопроглашеној | самопроглашену | |
| instrumental | самопроглашеним | самопроглашеном | самопроглашеним | |
| plural | masculine | feminine | neuter | |
| nominative | самопроглашени | самопроглашене | самопроглашена | |
| genitive | самопроглашених | самопроглашених | самопроглашених | |
| dative | самопроглашеним(а) | самопроглашеним(а) | самопроглашеним(а) | |
| accusative | самопроглашене | самопроглашене | самопроглашена | |
| vocative | самопроглашени | самопроглашене | самопроглашена | |
| locative | самопроглашеним(а) | самопроглашеним(а) | самопроглашеним(а) | |
| instrumental | самопроглашеним(а) | самопроглашеним(а) | самопроглашеним(а) | |
definite forms
| singular | masculine | feminine | neuter | |
|---|---|---|---|---|
| nominative | самопроглашени | самопроглашена | самопроглашено | |
| genitive | самопроглашеног(а) | самопроглашене | самопроглашеног(а) | |
| dative | самопроглашеном(у/е) | самопроглашеној | самопроглашеном(у/е) | |
| accusative | inanimate animate |
самопроглашени самопроглашеног(а) |
самопроглашену | самопроглашено |
| vocative | самопроглашени | самопроглашена | самопроглашено | |
| locative | самопроглашеном(е/у) | самопроглашеној | самопроглашеном(е/у) | |
| instrumental | самопроглашеним | самопроглашеном | самопроглашеним | |
| plural | masculine | feminine | neuter | |
| nominative | самопроглашени | самопроглашене | самопроглашена | |
| genitive | самопроглашених | самопроглашених | самопроглашених | |
| dative | самопроглашеним(а) | самопроглашеним(а) | самопроглашеним(а) | |
| accusative | самопроглашене | самопроглашене | самопроглашена | |
| vocative | самопроглашени | самопроглашене | самопроглашена | |
| locative | самопроглашеним(а) | самопроглашеним(а) | самопроглашеним(а) | |
| instrumental | самопроглашеним(а) | самопроглашеним(а) | самопроглашеним(а) | |
References
- “самопроглашен” in Hrvatski jezični portal
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.