повереник

Macedonian

Pronunciation
  • IPA(key): [pɔˈvɛɾɛnik]

Noun

повереник • (poverenik) m (feminine повереничка)

  1. confidant

Declension
Declension of повереник
singular plural
indefinite Lua error in Module:utilities at line 142: attempt to perform arithmetic on local 'h' (a nil value) повереници
definite unspecified повереникот поверениците
definite proximal повереников поверенициве
definite distal повереникон повереницине
vocative поверенику повереници
count form — повереника

Serbo-Croatian

Alternative forms

Etymology

поверен (“past passive participle of поверити (“to entrust”)”) +‎ -ник.

Pronunciation
  • IPA(key): /poʋerěniːk/

Noun

поверѐнӣк m (Latin spelling poverènīk) (officialese)

  1. authorized agent, trustee, commissioner, competent entity, designee

Declension
Declension of повереник
singular plural
nominative Lua error in Module:utilities at line 142: attempt to perform arithmetic on local 'h' (a nil value) повереници
genitive повереника повереника
dative поверенику повереницима
accusative повереника поверенике
vocative поверениче повереници
locative поверенику повереницима
instrumental повереником повереницима

Derived terms

References
  • “повереник” in Hrvatski jezični portal
  • “повереник”, in Речник српскохрватскога књижевног језика (in Serbo-Croatian), volume 4, Друго фототипско издање edition, Нови Сад, Загреб: Матица српска, Матица хрватска, 1971, published 1990, page 503
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.